Настанак, развој, успони и падови "Царине" у тесној су вези са историјом града, с обзиром да је "Царина" увек била изузетно значајан и важан део Ужица.

У историјском смислу први помен "Царине" као хришћанског дела града датира из времена дуготрајне Турске окупације, када је град готово у потпуности сачињавало Муслиманско живље. У та тешка времена када су Турци насељавали стари град, Теразије и целу доњу варош једина хришћанска оаза налазила се на подручју "Царине" испод Белог гробља и уз Царински и Глуваћки поток.

Српски народ настањен на "Царини" и делом у околним селима у та смутна времена водио је свакодневну борбу за опстанак и за спас своје вере, па је тако 1828 године на "Царини" (Ракијском пијацу) подигнута Црква Светог Марка чију славу као израз традиције и духовности Месна заједница 2005 године први пут прослављава као свој дан.

Стање ни рата ни мира трајало је све до 1862 године и коначног ослобођења града од Турског ропства.

По исељењу Турака у Босну, у Ужице пристижу Срби који постепено заузимају поседе и у спаљеном и осиромашеном граду полако почињу да развијају занатство и трговину.
На основу изнетих тенденција већ почетком 20 века упркос бројним тешкоћама и ратовима, на "Царини" се гради парни млин Шојат - Вукомановић, развија занатство - пекарска радња Тодоровић, угоститељски објекти породица Јанковић, Јовановић и Вељашевић, трговине породице Стојић...., а упоредо долази и до напретка и индустријализације целог града (Ткачка, Кожарска и Фабрика пушака) увођења електричне енергије, насељавања становништва и свеукупног значајног развоја.
Стање брзог напретка се на жалост прекида почетком Другог светског рата и уласком Немаца у град у априлу 1941 године, када је непријатељу на "Царини" пружен значајан отпор о чему и данас сведочи споменик Незнаном јунаку на Сарића осоју.
По завршетку рата долази до убрзане индустријализације, насељавања и развоја целог града, па се тако и "Царина" развија, насељава и гради своју инфраструктуру (водоводе, канализације, асфалтне путеве, расвету) индустријске и привредне објекте, дечије обданиште, Дом "Петар Радовановић", стамбене зграде, спортска игралишта........

Месна заједница "Царина" је данас једна од највећих Месних заједница у граду Ужицу, обухвата простор од 32 улице, оивичен и уоквирен Сланушом, Ибишевим гувном, Дубоким, Татинцем и Сарића осојем.
На "Царини" тренутно живи 2.600 домаћинстава са око 10.000 становника. Структура становништва је таква да до 14 година живота имамо 17,4% популације, од 15-29 (22,9%), од 30-60 (44,45%), од 60-75 (12,6%) и преко 75 година живота 2,17%. Пензионери чине 19,6% грађана, а запослено је укупно око 75% радно способног становништва.
Према изнетим показатељима "Царина" и данас дели судбину свога града и државе, у тешким временима транзиције на путу у Европску унију, а свој даљи развој види пре свега у школовању и запошљавању младих, заштити човекове средине, актуелној гасификацији, измештању градске депоније, убрзаном развоју комуналне инфраструктуре, културним и спортским догађањима.